intervju

RADIO KONTAKT PLUS
INTERVJU SA AMBASADOROM SAD TINOM KEIDANOU
31. jul 2008

„INTERVJU NEDELJE“

Emitovan 1. avgusta 2008 u 10,30 časova; repriza 2. avgusta 2008

Radio Kontakt Plus: Dobar dan, dobro došli, ovo je još jedan „Intervju nedelje“. Naš i vaš današnji gost je šef američke ambasade  u Prištini, Tina Keidanou. Pre svega: odavno se nismo videli, čuli. Dobrodošli.

Amb. Keidanou: Hvala, hvala i hvala za priliku danas.

KP: Kako komentarišete činjenicu da opštinske vlasti u Đakovici zatiru temelje srpske crkve izgradnjom parka na mestu gde je nekada ovaj objekat postojao?

Amb. Keidanou: Pa, kao prvo, dozvolite mi da kažem ono što sam do sada mnogo puta rekla, a to je da su prava i privilegije Srpske pravoslavne crkve na Kosovu veoma važne za nas. SPC nije samo važan faktor u svakodnevnom životu Srba na Kosovu, već je očigledno da ima važnu ulogu i u kulturnom nasleđu Kosova. U svakom slučaju, kad god saznamo da su ta prava ugrožena ili da se bilo šta dešava sa SPC što oni smatraju problemom, mi ćemo se aktivno angažovati na tim pitanjima.

KP: Šta ćete preduzeti konkretno sa ovim primerom u Đakovici?

Amb. Keidanou: Mislim da …Ono što ću jednostavno reći jeste da u Đakovici, kao u ostalom i svim drugim mestima gde se SPC susreće sa problemima, mi se aktivno angažujemo u radu sa svim stranama kako bismo pokušali i rešili te probleme. Mislim da je veoma važno da postoji jedan dobar dijalog i razumevanje među lokalnim zajednicama, dakle sa strane etničke albanske zajednice i onih koji su na tome angažovani sa strane Crkve.

KP: Rekli ste mi da učestvujete u razgovoru sa, odnosno radite na rešenju ovakvih problema. Da li ste imali kontakte sa predstavnicima opštine u Đakovici i kakav je njihov odgovor na ovo pitanje?

Amb. Keidanou: Uvek smo u kontaktu sa svim opštinskim vlastima i pogotovu u slučajevima poput ovoga, i razgovaramo sa njima. Smatram da je realno nadati se da možemo doći do jednog dobrog dijaloga i da možemo rešiti bilo koje probleme.

KP: Šta ćete preduzeti kako bi se prestalo sa uzurpacijom zemljišta manastira Visoki Dečani i, rekao bih, falsifikovanjem katastra od strane opštinskih vlasti u tom gradu?

Amb. Keidanou: Mislim da bih i na to mogla dati isti odgovor. Znači, da smo aktivno angažovani na svim ovim pitanjima i da se zaista najiskrenije nadamo da ćemo naći načina da očuvamo komunikaciju i dijalog među stranama.

KP: Recite mi, da li ovakvim ponašanjem i da li ovakvim primerima kosovski Albanci u stvari krše Ahtisarijev plan?

Amb. Keidanou: Mislim da je ovde, znate, ključno i drago mi je da ste pomenuli Ahtisarijev plan, jer taj plan zaista sadrži veoma precizno definisane odredbe koje se tiču SPC i srpske zajednice uopšte. Ahtisarijev plan, dakle, precizno predviđa stvaranje posebnih zaštitnih zona oko manastira koje moraju biti sačuvane od bilo kakve komercijalne upotrebe. I te zone je potrebno poštovati i moraju se očuvati. A sigurno je da će Vlada SAD, a verujem i ostale međunarodne organizacije prisutne na Kosovu investirati sve svoje napore kako bi se osiguralo da se poštuju ove posebne zaštitne zone.

KP: Još jednom konkretno pitanje: da li su kosovski Albanci ovakvim ponašanjem u Đakovici i Dečanima prekršili slovo Ahtisarijevog plana?

Amb. Keidanou: Radije nego da okrivljujemo jednu ili drugu stranu, mislim da je mnogo produktivnije i, dakle, ono što možemo da uradimo jeste da ohrabrimo ovaj dijalog, jer je veoma važna razlika u tome da će ljudi ubuduće moći da razgovaraju međusobno. To je zaista najvažniji aspekt za nas. Ali, ponavljam, dozvolite mi da budem veoma jasna da su prava i garancije za SPC nešto što se mora poštovati.

KP: Šef američke ambasade na Kosovu, Tina Keidanou je gost “Intervjua nedelje”. Recite nam, kako gledate na predstavnike kosovskih Srba koji su izabrani 11. maja na izborima na Kosovu u svetlu činjenice da sa njima već komuniciraju i predstavnici UNMIK-a?

Amb. Keidanou: Pa, kao prvo, mislim da je UNMIK veoma jasno istakao baš u vreme neposredno pre izbora 11. maja o tome kakav je njihov stav u vezi tih izbora. Navedeno je da je UNMIK jedini koji ima pravo da sazove opštinske izbore na Kosovu i da se stoga ne mogu smatrati legitimnim rezultati izbora održanih 11. maja. UNMIK od tada nije promenio svoj stav. Međutim, UNMIK, kao i mi, sarađuje sa raznim predstavnicima iz srpske zajednice, i mislim da je veoma važno da se tako i nastavi. Mi ćemo nastaviti da komuniciramo sa svim segmentima društva kosovskih Srba ovde. Veoma nam je važno da čujemo njihovo mišljenje i njihove bojazni.

KP: Ko danas na Kosovu ima vlast? UNMIK, EULEX ili Vlada Kosova?

Amb. Keidanou: Vidite, postoje brojne oblasti u kojima različite organizacije, iliti različite institucije imaju različita ovlašćenja. Što se tiče nadležnosti nad radom policije, na primer, ili pravosuđa, ona je i dalje na organima UN. Mislimo da je veoma važno da to bude shvaćeno na svim stranama. Nadamo se da je takav slučaj i na severnom Kosovu, kao što je to i u ostalim delovima Kosova.

KP: Pomenuli ste sever Kosova. Do kada će sever Kosova imati status koji ima i danas, i kako mislite da će Priština uspostaviti kontrolu i vlast nad ovim delom?

Amb. Keidanou: Dakle, ja ne želim da govorim o stvarima u kojima bilo ko nameće suverenitet. Pre neki dan sam rekla u izjavi jednim novinama da nametanje suvereniteta nije način na koji se ova pitanja rešavaju. To se rešava tako što suverenitet postane privlačan  za ljude. Moje je uverenje da postoji nebrojeno mnogo beneficija za zajednicu kosovskih Srba koje se mogu dobiti na Kosovu. Ali ponavljam da je po mom mišljenju izuzetno važno da postoji dobra komunikacija i saradnja između etničkih zajednica na Kosovu – Srba, Albanaca, Bošnjaka, Turaka – jer, znate, puno ljudi živi zajedno na Kosovu. Ljudi ovde žive zajedno. Napori da se oni razdvoje nemaju nikakvog smisla. I, da budem iskrena, mislim i da ima puno onih i u srpskoj zajednici koji to shvataju i koji su to čak i javno rekli.

KP: Zašto se Srbima ne dozvoli i pravo na samoopredeljenje u kojoj će državi živeti ako se već dozvolilo to kosovskim Albancima?

Amb. Keidanou: Mislim, dakle, da je predmet toga gde se Kosovo danas nalazi ustvari proizvod onoga što se ovde dešavalo u zadnjih 10, 20, 30 godina. Ja ne želim da se bavim istorijom. Ali mi smo do sada nekoliko puta ponovili da je proizvod svega onoga što se ovde dešavalo u to vreme zaista jedinstven. Kosovo ima jedinstvenu prošlost, i ovo je ishod jednog političkog procesa na Kosovu koje je kao takvo jedinstveno.

KP: Ako se ne dogodi da Priština ne nametne, da tako kažem, suverenitet nad ovim delom, dakle, ako Priština ne nametne suverenitet severnom delu Kosova, da li će međunarodna zajednica biti u prilici da prizna de facto stanje na terenu, odnosno podelu?

Amb. Keidanou: Do sada smo stalno ponavljali, čak je i moj predsednik to nedavno rekao, da se nikada ne možemo složiti sa podelom Kosova. To nema nikakvog smisla. Najviše nema smisla za samu srpsku zajednicu. Mislim da su i sami predstavnici srpske zajednice to veoma jasno rekli. A ja se nadam da se njihov glas čuo i da je shvaćen, jer se i mi slažemo da nema nikakvog smisla u podeli Kosova po bilo kom osnovu.

KP: Tina Kajdanov, šef američke ambasade u Prištini je vaš i naš današnji gost.
Ono što sledeće želim da Vas pitam jeste: da li će u jednom trenutku priznavanje, odnosno nepriznavanje Kosova kao suverene države od strane Republike Srbije biti uslov i preduslov za njene evro-atlantske integracije?

Amb. Keidanou: To zaista nije nešto o čemu bih ja trebalo da govorim. Postoji jaka želja, bar u SAD i među evropskim zemljama, da vidimo napredak Srbije i Kosova ka Evropi. Mi se najiskrenije nadamo da će oboje biti u stanju da ostvare napredak u veoma kratkom vremenu u narednim godinama. Moram reći da mi je teško da shvatim u praktičnom smislu kako bi oboje mogli da u potpunosti postanu deo Evrope ako ne mogu da nađu način da komuniciraju među sobom. Tako da, ja se iskreno nadam, da će vremenom razumeti, da će obe strane razumeti vrednost komunikacije i saradnje.

KP: Još dva pitanja. Sa kojim izazovima će se u narednom periodu susresti vlasti u Prištini? Šta zapravo treba da bude prioritet Vlade Kosova?

Amb. Keidanou: Mislim da Kosovu predstoji dosta izazova, kao i svakoj novoj državi. Mnogi od njih su ekonomske prirode. Puno toga što ćemo mi činiti ovde – mi, Sjedinjene Države – dakle, ono što ćemo učiniti ovde na Kosovu putem pomoći jeste pružanje dobrih saveta i dobre tehničke pomoći za razvoj kosovske privrede. Da ponovim, uvereni smo da poboljšanjem privrede na Kosovu ne pomaže se samo jednoj zajednici, ili drugoj zajednici, već utičete na poboljšanje života svih etničkih zajednica na Kosovu. Imaćemo programe koji se bave vladavinom prava, što mi takođe smatramo dosta važnim, a da se vratim i na srž vašeg prvobitnog pitanja, mislim da će jedan od ključnih izazova za Kosovo predstavljati pokazivanje da ono na pravi način poštuje svoje etničke zajednice i naravno srpsku zajednicu.

KP: I moje poslednje pitanje, u kojem će biti, ustvari, dva: da li je ponavljanje nasilja na Kosovu moguće? I drugo: da li i kada treba očekivati novi talas priznavanja nezavisnosti Kosova?

TK: Pa, kao prvo, ja se zaista nadam da nema nikakvog nasilja na Kosovu sa bilo čije strane. Čak nije bilo ni nasilja koje je na nekom širem nivou bilo usmereno prema bilo kojoj etničkoj zajednici, drugim rečima, nije bilo međuetničkog nasilja. Mi smo srećni zbog toga i nadamo se da će tako i ostati. A u svemu tome leži odgovornost svih strana. Odgovornost na strani srpske zajednice, odgovornost na strani albanske zajednice, i svih ostalih zajednica.
Što se tiče priznavanja Kosovo, mislim da je važno zapamtiti da je do sada bilo 43 važnih priznavanja. Velika većina evropskih zemalja, velika većina NATO zemalja, sve zemlje članice G-7 koje su najveće ekonomske sile. Mislim da će biti i daljih priznavanja, za neke od njih će trebati malo više vremena. Ali, ponavljam, mislim da je vreme da se pažnja usmeri na to kakva je zajednička budućnost Kosova i Srbije u Evropi. Ako pogledamo deset-dvadeset godina u budućnost, to je zaista budućnost za celu Evropu. To nije samo budućnost Srbije, tu se ne radi samo o budućnosti Kosova, ili Makedonije, hoću da kažem da je to zajednička budućnost prema kojoj moraju težiti svi. A u tom smislu mislim da je Srbija i nova vlada Srbije pokazala razumevanje da je neophodno da krene bliže ka Evropi. Smatramo to ohrabrujućim i možemo samo da ih ohrabrimo i na dalje.

KP: Hvala Vam što ste bili gost „Intervjua nedelje“ Kontakt Plus radija.

TK: Hvala i Vama.