2007 Saopštenja za medije

PAO LARRY CORWIN
Narodna i Univerzitetska biblioteka, Priština, Kosovo, 16.april 2007.g.

Dr Bašota, poštovani gosti, prijatelji iz biblioteke.

Hvala vam za ovu dobrodošlicu. Ovo je moja treća Nedelja biblioteke na Kosovu. Kada sam prvi put stigao ovde preuzeo sam nekoliko bibliotečkih projekata koje su započeli moji prethodnici, i posetio sam ovu zgradu mnogo puta. Ali, zaista, tokom moje prve nedelje biblioteke, mnogo meseci posle mog prvog dolaska ovde, učinjeno mi je da se osetim delom bibliotečke zajednice Kosova, a onda sam počeo da shvatam koliko mi je potrebno da budem angažovan ovde. Sećam se toga dobro i veoma sam srećan što sam ovde pred vama ponovo.

Svi vi prisutni u ovoj prostoriji danas ste ovde zato što ste posvećeni kosovskim bibliotečkim sistemima – radi obnove objekata i zbirki, njihovim osavremenjivanjem i čineći ih dostupnim građanima Kosova. Znam da ne moram da vam govorim o važnosti biblioteka. Ali, naravno, to je razlog zbog koga sam ovde:

Američki pisac, Karl Segan, naučnik i astronom koji je znao kako da hladne naučne činjenice zapali u mašti javnosti, jednom je rekao: ''Biblioteke nas povezuju sa pronicljivošću i znanjem, bolno ekstrahovanim iz Prirode, najvećih umova koji su ikada živeli – sa najboljim učiteljima – iz čitavog sveta i iz čitave naše istorije, da nas poučavaju bez zamaranja, i da nas inspirišu da damo sopstveni doprinos kolektivnom znanju čovečanstva.''

Naravno, mnogi ljudi su izražavali svoja mišljenja o bibliotekama, a čudna stvar u vezi internet ere jeste kako je lako pronaći ih. Predivan argentinski pisac Horhe Luis Borhes je rakao: ''Uvek sam zamišljao da će Raj biti nekakva biblioteka.''

Govoreći o Raju (mislim da posle tri godine mogu ovo da kažem), za sve vas koji ste to videli, uvek sam mislio da je kancelarija dr Bašote u ovoj izvanrednoj zgradi gotovo najlepša kancelarija na Kosovu, i ako se budem vratio ovde posle završetka mog obilaska Kosova, ovom bibliotekom bih rukovodio samo da mogu da sedim u toj kancelariji.

Drugi veliki pisac, američki pesnik, esejist i svestrani mislilac Ralf Valdo Emerson uporedio je biblioteke sa haremima. ...(Ali mislim da se toga neću doticati).

U stvari, kao što je svima ovde pozanto, savremena biblioteka se promenila u mnogome od kada je svaki od ovih citata uopšte napisan. Deo vašeg posla jeste da se uvek nanovo edukujete kako biste razumeli funkciju biblioteke u modernom, demokratskom, raznovrsnom i uzburkanom društvu.

Tu postoji više informacija, i mnogim ljudima su pristupačnije mnogo više nego što bi svaki od ovih velikih mislilaca mogao da zamisli. A ova demokratizacija pristupa učinila je mnogo važnijim biti pažljiv korisnik ili davalac informacija. Svako može da postavi internet sajt i napiše bilo šta. Nasuprot nedavnim bojaznima, povećani pristup je profesionalnu stručnost koja se nudi u bibliotekama učinio važnijom, ne manje važnom, za održavanje dobre informisanosti javnosti.

Građa koju pružaju biblioteke, elektronski zapisi ili štampana građa, iako predstavljaju različite tačke gledišta, pažljivo je pregledana radi kvaliteta. Biblioteke nisu samo davaoci informacija, one su integratori informacija, nudeći kontrolu kvaliteta i profesionalnu pomoć koje pomažu javnosti da pristupi pravoj informaciji.

Kako je Kosovo započelo svoju tranziciju ka jednoj modernoj državi, a interesi Kosovara se šire spolja, biće potrebno da kosovski lideri i budući lideri razumeju pitanja i probleme većeg sveta. Biblioteke su ključ jačanja demokratskog društva koje predvodi informisano, obrazovano građanstvo.

Biblioteke su takođe od kritične važnosti za ekonomski razvoj, sledeći najveći izazov sa kojim se susrećete. Poslovni lideri će od javnih biblioteka zatražiti informacije o pravilima i propisima, o tržištu i demografskim podacima, i o ostalim faktima potrebnim za uspešnu lokalnu i globalnu konkurenciju. Iz tih razloga, biblioteke su u prvom planu demokratske informacione revolucije, i biće važne za transformaciju Kosova.

I još uvek predstoje izazovi osnivanja biblioteka koje su potrebne, od kojih većina njih zavisi od resursa, ali takođe i od prioriteta. Govorio sam javno, kao što su i mnogi ovde, o potrebi investiranja u javne biblioteke, u Prištini i u drugim opštinama.

Jedan primer, koga sam spominjao ranije, ali on jednostavno postaje dirljiviji: kada sam prvi put došao ovde, jedna od najneverovatnijih stvari – jedna od stvari koja mi je zaista govorila – bila je ogroman red studenata koji strpljivo svakog dana čekaju da uđu u ovu biblioteku, čekaju mesto, čekaju da dođu do knjiga, za pomoć u njihovom istraživanju. Mislio sam da je to jedna neverovatna izjava – jedna izjava o posvećenosti studenata njihovim studijama, o njihovoj želji za znanjem, i njihovoj želji da, kako sam citirao Karla Segana, budu inspirisani da ''daju (njihov) sopstveni doprinos kolektivnom znanju čovečanstva'' – i o radu koga imamo pred sobom da sve to omogućimo.

Dakle, nažalost to je još uvek neverovatna izjava. Prešli smo dug put od tada – dr Bašota i ja imali smo priliku da razgovaramo pred medijima prošle nedelje o tome šta je postignuto. Ali, nažalost, red studenata još uvek je tu, a mi nismo rešili problem nedostatka sredstava i resursa tako da oni koji žele da studiraju to mogu da urade kada je njima potrebno.

Svi mi znamo da Kosovo ima mnogo više problema nego što ima resurse da ih reši. Ali Nedelja biblioteke uvek pokazuje onome ko želi to da vidi, da kosovska bibliotečka zajednica ima viziju i odlučnost da stvori centre informisanosti i kulture kakvi su Kosovu potrebni.

Hteo bih da završim još jednim citatom dr Segana, naučnika koji je generacijama Amerikanaca zadao mnogo tema za razmišljanje. Tekst kojim sam započeo ova zapažanja, završava se sledećim komentarom: '' Mislim da zdravlje naše civilizacije, dubina naše svesti o temeljima naše kulture, i naša briga za budućnost, mogu da budu testirani time koliko dobro se staramo o našim bibliotekama.''

Time bih hteo da čestitam organizatorima Nedelje biblioteke na onome što izgleda kao izvanredan program, i da zahvalim svima vama što ste ovde, a naročito da poželim dobrodošlicu onima koji su uspeli da dođu ovde a nisu iz Prištine. Kao i uvek, drago mi je što sam ovde i prisustvujem ovom događaju. Hvala.